Аргентински писац Саманта Швеблин је постала прва добитница награде Аена за хиспаноамеричку нарацију. захваљујући његовој збирци кратких прича Добро лошеИздавач је Сеикс Барал. Нова награда, која признаје дела већ објављена на шпанском говорном подручју и на другим званичним језицима државе, снажно се пробија на књижевну сцену захваљујући високом новчаном фонду: милион евра за победничког аутора.
На гала вечери одржаној у Поморски музеј БарселонеСамо неколико дана пре Дана Сант Ђордија, одлука жирија, којим је председавала Роса Монтеро, потврдила је Швеблинов статус фаворита, који је победио четири финалиста највишег нивоаЕктор Абад Фасиолинсе, Нона Фернандез, Маркос Хиралт Торенте и Енрике Вила-Матас добили су по 30.000 евра. Прва година доделе награде изазвала је и ентузијазам и дебату у Шпанији и Латинској Америци због свог симболичког, економског и политичког утицаја.
Милион евра за књигу кратких прича
Добро и зло је превладало у првом издању награде Аена за хиспаноамеричку нарацијуНаграда је осмишљена да препозна најбоље дело фикције објављено 2025. године на шпанском или другом званичном језику, а потом преведено. За разлику од других престижних награда, није намењена необјављеним рукописима, већ књигама које су већ објављене на издавачком тржишту.
Победнички рад је Збирка прича које истражују границе свакодневице И чудно, територија којом се аргентинска ауторка годинама кретала са лакоћом. Књига почиње причом о мајци која везује тег за своје тело, баца се у језеро са намером да себи одузме живот и, након што преживи покушај, враћа се кући да спреми вечеру. Ова напетост између домаћег и узнемирујућег поставља тон збирци која је описана као прави каталог усамљености и нарушених односа.
Према речима саме Швеблин, приче о Добро лоше Они се врте око истог питања: У којој мери силе које нас окружују – породица, друштво, културни налози – условљавају ко смо?И ако је могуће, оспорити тај оквир како би се ослушкивале сопствене жеље. Ликови пролазе кроз ту преломну тачку, када нешто упадне у њихове животе и отвори могућност промене, на боље или на горе.
Жири за награду је истакао способност књиге да „да створи нове, узнемирујуће, фасцинантне и сложене светове“ и начин на који аутор истражује „границу између могућег и немогућег хипнотичком прозом“. У својој одлуци, дефинисали су дело као „књигу језиве лепоте која поставља традицију кратке приче на њен највиши ниво“, похвалу која ову књигу позиционира међу најбољим савременим делима кратке приче на шпанском језику.
„Награђивање изузетка“: оправдање кратке приче
На сцени Поморског музеја, видљиво дирнут, Швеблин се захвалио свима на награди и протумачио је као јасну подршку краткој причи.Жанр који се често занемарује у великим међународним наградама, које се углавном више фокусирају на романе. Он је напоменуо да је у тим круговима уобичајено да се романи више пута признају и да се само спорадично пробијају имена попут Алис Манро или Џумпе Лахири.
"Ова награда прави свој први корак награђивањем изузетка.„Писац се обратила публици, наглашавајући да избор књиге кратких прича за инаугурацију награда представља „декларацију принципа“. Многи присутни су њене речи протумачили као подршку кратке прозе, која се традиционално сматра мање вредним жанром на тржишту, упркос њеном значају у латиноамеричкој књижевној традицији.“
Ауторка је својим говором нагласила улогу прича у временима глобалне нестабилности. Користила је веома графичку слику: човечанство као велики брод на мору и књижевност као мало кормило Једва да мења курс, али како дани пролазе, одређује до ког континента се стиже. То није сила која мења свет преко ноћи, као да је говорио, већ алат за вођење колективног погледа.
Било је места и за лична признања. Швеблин је поменуо своју породицу, која му је усадила љубав према читању, и експлицитно је препознао јавни и бесплатни универзитет у Буенос АјресуЗаслуге за велики део књижевног образовања приписала је својим уредницима, агенту и колегама попут Ноне Фернандез, која је такође била финалисткиња за исту награду.
Овако је прошла гала у Барселони: између шоу-бизниса и високе политике
Далеко од дискретне церемоније, Прва гала додела награде Аена за хиспаноамеричку нарацију одлучила се за готово спектакуларни формат.Поморски музеј Барселоне, са својим готским бродовима, трансформисан је у неку врсту вишестепене сценографије са пет сценографских простора инспирисаних сваком од финалистичких књига: неуредне собе, празне флаше, плишане животиње, предмети из свакодневног живота претворени су у симболе књижевних универзума који су у игри.
Презентацију је одржао необичан пар за ову врсту догађаја: бивша манекенка и водитељка Мартина Клајн и новинар Жозеп Куни. Тон вечери осцилирао је између гала доделе филмских награда и представе перформанса.уз живу музику, позоришне представе и зелену коверту — са именом победника — изложену на говорници током већег дела вечере како би се подигла напетост.
Међу најкоментарисанијим сценским комадима био је монолог који је написала драматуршкиња Алда Лозано, а извела глумица Нијевес Сорија, који је оживео Хосефину, баку Маркоса Гиралта Торентеа. ИлузионистиШвеблинова књига је инспирисала Клавирску композицију изводи Алекс ГасентУ међувремену, глумица и драматургкиња Лола Бласко наступила је као Рјо, ћерка протагонисте, у једном перформансу. Канон камера обскурааутор Енрикуе Вила-Матас.
Чилеанка Нона Фернандез и њен роман Марциано Били су присутни кроз цртеж уживо који је извео Патрисио Идалго, уз пратњу гласа чилеанског глумца и редитеља Бенџамина Лајтера, који је вратио команданта Рамира, централну фигуру књиге, на сцену. Украјинска кореографкиња Алина Сокулска, са своје стране, понудила је плесни комад инспирисан ратом у Украјини, наративна оса Сада и у сату, дело Ектора Абада Фасиолинсеа.
Институционална подршка је била изузетна: Салвадор Иља, председник Генералитета, присуствовао је заједно са градоначелником Барселоне, Хаумеом Колбонијем, и министром индустрије и туризма, Жордијем Ереуом.Присутни су били и министарка културе, Соња Ернандез, и бројне личности из књижевног и медијског света, од Артура Переза-Ревертеа и Карме Ријере до Нахата Ел Хачмија и Розе Марије Калаф. Министар саобраћаја, Оскар Пуенте, чији ресор надгледа компанију, на крају није присуствовао, иако је био најављен као гост.
Међународни жири и четири финалиста са 30.000 евра
Пресуда којом је Швеблин крунисан била је у рукама осмочлани жири са снажним шпанским и латиноамеричким присуствомПредседништво је припало списатељици и новинарки Рози Монтеро, у пратњи Пилар Адона, Луиса Алберта де Куенке, Хорхеа Фернандеса Дијаза, Леиле Гуерриеро, Хозеа Карлоса Лопа и Елмера Мендозе. Новинари и критичари Серхио Вила-Сањуан и Хесус Гарсија Калеро служили су као секретари, са гласом, али без гласања.
Следеће Добро лоше Четири веома различита наслова су стигла до завршне фазе. Сада и у сатуАутор: Хецтор Абад Фациолинце (Алфагуара)Заснована је на њеном директном искуству у Украјини током руске инвазије и утицају смрти украјинске списатељице Викторије Амелине. Књига се налази негде између романа, личних мемоара и извештаја, са снажном етичком димензијом у вези са тим како посматрати и приповедати о рату.
Чилеанка Нона Фернандез се такмичила са Марциано (Књижевност издања „Random House“)Књига, резултат вишегодишњих посета затворима током којих је разговарао са Маурисијом Ернандезом Норамбуеном, познатијим као Командант Рамиро, кључном фигуром у скорашњој прошлости Чилеа, истражује тачку у којој идеали слободе могу довести до оружаног насиља и протумачена је као непријатан подсетник на политичку историју земље.
Шпански писац Маркос Хиралт Торенте стигао је до финала са Илузионисти (анаграм)Реконструкција његове сопствене генеалогије заснована на преписци између његовог деде, романописца Гонзала Торентеа Балестера, и његове супруге, Хосефине Малвидо. Књига је представљена као породична аутопсија која комбинује нежност и критичку дистанцу, у којој аутор открива себе док преиспитује фигуре својих старијих.
Четврти финалиста је био Канон камера обскура (Сеикс Барал)Роман Енрикеа Вила-Матаса, смештен у Барселону коју је преплавио енигматични Денвер С., прати лик који покушава да створи сопствени књижевни канон док се бори са поновним појављивањем своје ћерке. Рани читаоци су хвалили његову стилску прецизност и формалну слободу, уз ерудицију која никада не губи из вида хумор или металитеријалну разиграност.
Сваки од ових аутора је добио 30.000 евра, поред значајног повећања видљивости. Очекује се да ће Аена је купила хиљаде примерака пет дела да их дистрибуира својим запосленима широм Шпаније, Уједињеног Краљевства, Бразила и Мексика, као и библиотекама, образовним центрима и културним просторима у местима где компанија послује.
Ко је Саманта Швеблин и зашто је њено име познато широм света?
Овом наградом, Саманта Швеблин учвршћује каријеру која се годинама учвршћује на међународној сцени. Рођен у Буенос Ајресу 1978. године, а живи у Берлину од 2012. године.Студирала је дизајн слике и звука на Универзитету у Буенос Ајресу и стекла књижевну обуку на радионицама које су водили аутори попут Дијега Пашковског и Лилијане Хекер, у оквиру колективног писмачког круга дубоко укорењеног у Аргентини.
Његова прва збирка кратких прича, Суштина поремећајаПојавио се почетком 2000-их, након победе на Националном такмичењу Харолдо Конти. Након те титуле, уследило је... Птице у устима y Седам празних кућа, књигу са којом је освојио Међународну награду Рибера дел Дуеро за кратку причу и која ће годинама касније заслужити Националну књижевну награду за најбољи превод на енглески језик.
У области романа, Швеблин је објавио Спасилачка удаљеност —финалиста за Међународну Букерову награду и филмски адаптиран од стране Клаудијe Љосе — и КентукисТакође је била номинована за награду у њеној енглеској верзији. Њена дела су преведена на десетине језика и појављивала су се у водећим публикацијама као што су Нев Иоркер, Тхе Парис Ревиев, Нев Иорк Тимес o Гранта, што ју је учинило једним од најистакнутијих гласова на шпанском језику у свету.
Ауторка је у више наврата објаснила да је њено интересовање истраживање крхкости нормалностиТа наизглед стабилна површина, која у њеним причама почиње да пуца дуж мале пукотине: чудан гест, мала одлука, упад који ремети рутину. Њени ликови, често заробљени у напетој породичној динамици или репресивном окружењу, суочавају се са страховима које сами негују, страховима који на крају ограничавају њихову слободу.
У интервјуима, Швеблин је инсистирала да нормалност сматра готово заједничком фикцијом, привременим пактом о могућности коегзистенције, и да је заинтересована за посматрање Шта се дешава када тај пакт престане да важи?Такође је размишљао о језику као амбивалентном алату: он му омогућава да контролише сваку нијансу на писаној страници, док у говору, признаје, речи лако „измичу контролу“. Ова потрага за прецизношћу је очигледна у густини и ритму његових прича.
Књижевна награда од милион долара у центру контроверзе
Појава награде Аена за хиспаноамеричку нарацију није прошла незапажено у европском и латиноамеричком књижевном сектору. Комбинација невиђене финансијске задужбине и чињенице да је промовише шпанска полујавна компанија То је изазвало интензивну дебату о његовој актуелности, дизајну и потенцијалним ефектима на екосистем издаваштва.
Аена, водећи светски оператер аеродрома по броју путника и 51% у државном власништву, бранила је награду као „иницијатива за мишићну патронажу“ уоквирен у оквиру њене стратегије друштвене одговорности предузећа. Њен председник, Маурици Лусена, подсетио је у свом говору да су друге престижне награде, попут Нобелове, Букерове или Стреге, настале у вези са компанијама или фондацијама ван културног сектора.
Међутим, критике су се усмериле на неколико фронтова. С једне стране, део јавних инвестиција додељен једној књижевној наградиНаградни фонд, укључујући награду за победника, финалисте и продају издања у великим количинама, лако прелази два милиона евра. Неки сектори се плаше да би тако висок износ могао да искриви перцепцију вредности у издавачкој индустрији, изједначујући квалитет са милионима евра.
Други посматрачи су указали на географска неравнотежа у фази претходних избораНаграду, која има за циљ да обухвати наративе из целог шпанског говорног подручја, углавном оцењују критичари и новинари из шпанских медија. Такође је примећено да пет финалистичких радова потиче из издавачких кућа које припадају великим издавачким групама, што, према овим гласовима, ограничава утицај на разноликост књишког екосистема.
Аена и институције сараднице — Фондација Габо и катедра Варгаса Љосе — истичу да је сврха награде „да промовише читање, подржи креативност и ојача књижевне везе између Шпаније и Латинске Америке“Компанија планира да задржи финансирање у будућим издањима, да сваке године одржава гала фестивал у Барселони око Сант Жордија и да настави да набавља хиљаде примерака одабраних дела за дистрибуцију аеродромима, библиотекама и образовним центрима.
Са тако значајним дебијем, дискусија о награди Аена превазилази исход овог првог издања и бави се фундаменталним питањима: Какву улогу треба да играју јавна и приватна предузећа у финансирању културе?Како дизајнирати награде које не појачавају постојеће неравнотеже и како награде могу заиста допринети проширењу читалачке публике и видљивости различитих гласова.
За сада, име Саманте Швеблин и од Добро лоше Повезана је са почетном тачком ове нове књижевне авантуре са шпанским печатом. У контексту глобалне неизвесности и тензија око коришћења јавних ресурса, награда дебитује стављајући у први план ауторку кратких прича која је годинама стрпљиво и тихо неговала опус у којем чудно продире у свакодневни живот и тера је да себе погледа у другом огледалу.
