Књижевни екосистем шпанског говорног подручја потресла је појава нове награде која се, више него икад, фокусирала на однос између Новац, углед и јавна политикаНовооснована награда Аена за хиспаноамеричку нарацију, која победнику додељује милион евра, за само неколико месеци је прешла пут од признања за фикцију на шпанском језику до епицентерa интензивне културне дебате.
Предлог је настао са јасном амбицијом: да се сваке године истакне најбоља књига фикције објављена на шпанском језикуБило да је оригинално написано на овом језику или преведено са једног од званичних језика, и то са износом који га сврстава међу најплаћеније награде на свету. Међутим, комбинација тако високог износа, улога... већински државна компанија Аена и дизајн под снажним утицајем шпанске уредничке централности изазвали су аплауз, сумње и непријатна питања како унутар тако и ван сектора.
Награда од милион долара за објављени рад: шта је то и како је настала
Под мотом Читање летиНаграда Аена за латиноамеричку нарацију додељује се као годишња награда која се додељује за претходно објављено дело, што настоји да исправи реткост у шпанском контексту, који је веома навикао на награде за необјављени рукописиЗа разлику од те традиције, ова иницијатива има за циљ да функционише као „књига године“ у шпанском говорном подручју, у стилу Букер Британски или Гонцоурт Француски.
Финансијска задужбина је, несумњиво, његова дефинишућа карактеристика: милион евра за победника и 30.000 евра за сваког од остала четири финалиста, плус значајно улагање у куповину примерака. Са овим цифрама, нова награда је у рангу са наградом Планета по питању новчаног износа, али за разлику од ове друге, додељује се књизи која је већ доступна у књижарама, а не необјављеном делу.
Као што је објаснио Маурици Лусена, Председник и извршни директор компаније АенаИдеја је настала интерно унутар компаније као део њене стратегије „друштвене одрживости“. Компанија, у којој је 51% у власништву шпанске државе и 49% приватног капитала, одлучила је да део свог друштвеног буџета додели пројекту који би, теоретски, повезао њено територијално присуство са промоцијом читања и културе. циркулација литературе на шпанском језику између Шпаније и Латинске Америке.
Лусена тврди да милион евра одражава жељу да се победнику гарантује широк економска независност да би се наставило писање И, истовремено, да се награди пружи тренутна видљивост у јавности. Износ, тврди он, био је најдиректнији начин да се од самог почетка постави на међународну мапу великих књижевних награда.
Милион евра и 2,4 милиона у питању: бројке и механизам
Награда Аена није ограничена само на симболични чек. Компанија је издвојила укупно КСНУМКС милиона еура За прво издање, средства су била подељена између директних грантова ауторима и куповине примерака одабраних дела на велико. Укупан износ је рашчлањен на следећи начин:
- Милион евра за победнички рад.
- 30.000 евра за сваког од њих четири финалиста.
- Око 1,4 милиона евра за набавка копија од пет одабраних наслова.
Изјављена намера је да Аена купи између 5.000 и 10.000 примерци сваке финализоване књигеПоред додатног износа од победничког рада, биће обављена куповина до максимално 1.404.000 евра. Ове књиге ће бити дистрибуиране запосленима у компанији и дониране општинама у областима где Аена послује, са циљем да буду доступне у библиотекама, школама, културним центрима и другим просторима за читање.
У пракси, модел комбинује директну новчану награду са огромном загарантована инјекција продаје за одабране наслове. Ово покреће још једно деликатно питање: механизам куповине још увек није у потпуности дефинисан, првенствено због система фиксних цена књига у Шпанији и захтева јавних набавки. Издавачи попут Жоана Тариде из Галаксије Гутенберг сугерисали су да би било пожељно да се ова куповина спроведе преко књижаратако да утицај допре до целог ланца књига, а не само до издавача.
Време доделе такође помаже да се појача утицај награде. Победник ће бити проглашен на свечаности у Барселони КСНУМКС априлаОво се дешава усред месец дана интензивне књижевне активности у Шпанији, са Сант Хордијем и церемонијом доделе Сервантесове награде као позадином. Овакав тајминг појачава њену видљивост, али и подстиче осећај конкуренције у екосистему презасићеном наградама.
Пет финалиста: етаблирани аутори и велике издавачке куће
Прво издање награде Аена показује веома специфичну слику наратива на шпанском језику који жели да стави у први план. Пет кандидатских титула до милион евра, поређано по аутору, су:
- Сада и у сату, из Колумбије Хецтор Абад Фациолинце (Алфагуара, Пенгуин Рандом Хоусе).
- Марциано, из Чилеа Нона Фернандез (Рандом Хаус, Пенгвин Рандом Хаус).
- Илузионисти, са шпанског Маркос Гиралт Торент (Анаграм, група) Фелтринелли).
- Добро лоше, из Аргентине Самантха Сцхвеблин (Seix Barral у Шпанији и Random House у Аргентини, Planeta / PRH група у зависности од територије).
- Канон камера обскура, са шпанског Енрикуе Вила-Матас (Сеикс Барал, група Планета).
Ово је избор који се доживљава као Солидно, али без великих изненађењаСви аутори имају изграђене каријере, критичко признање, преводе и солидну читалачку публику. Четворо њих је започело своје издавачке каријере 1944. независне издавачке куће И, временом, били су укључени у велике издавачке групе. Ниједан од њих не долази од малог или средњег издавача, нити из каталога периферних у односу на главне шпанске кругове.
Што се тиче жанрова, листа комбинује два романа (Марциано y Канон камера обскура), два наслова аутофикција (Сада и у сату y Илузионисти) и збирку кратких прича (Добро лошеТо су радови који, према самом досијеу награде, обрађују теме као што су савремено насиље, историјско памћење, породичне везе, сенке политике и границе између читања и писања.
За неке аналитичаре, главни недостатак ове листе је управо њена предвидљива природа: она потврђује опкладу на сигурне вредности у књижевном и комерцијалном смислу. Како истиче културни новинар Ектор Гонзалез, одлука жирија „неуспешна“: награђује ауторе чија је релевантност несумњива, али не успева да искористи замах награде да створи простор за мање успостављене гласове или издавачке пројекте који делују ван главних структура.
Ко одлучује: жири, извиђачи и географске пристрасности
Унутрашње функционисање награде укључује два нивоа селекције: почетну проверу коју спроводи група претходни селектори и завршну фазу коју је оцењивао жири. Аена је поверила техничко вођење такмичења специјализованој продукцијској куци, која је дефинисала правила и формирала тим izviđači књижевно.
У овом првом издању, десет новинара и књижевних стручњака саставило је листе од по десет наслова, рангираних према њиховој оцени. На основу ових листа, креиран је општи пласман, а пет радова са највише оцењених радова пласирано је на завршно већање жирија. Штавише, сваки члан жирија имао је могућност да дода још један наслов који није уврстио почетни одбор за селекцију.
Жиријем је председавао писац и новинар Роса МонтероПратиле су је истакнуте личности као што су Пилар Адон, Луис Алберто де Куенка, Хосе Карлос Ллоп, Хорхе Фернандез Дијаз, Лејла Геријеро и Елмер Мендоза. Новинари и писци Серхио Вила-Сањуан и Хесус Гарсија Калеро били су секретари. Био је то панел са а солидан резултат у књижевној области, иако са снажним шпанским присуством.
Састав групе за претходну селекцију је био предмет више расправа. Осам од десеторо сарађује у Шпански медијидок су остали повезани са латиноамеричким културним институцијама или регионалном штампом. За гласове попут аналитичара Мартина Гомеза, ова расподела уводи јасну пристрасност: иако је награда представљена као Хиспаноамеричка, центар гравитације И даље је то Шпанија, што се огледа у чињеници да све финалистичке наслове објављују издавачи са седиштем на шпанском тржишту.
Упркос томе, и жири и комисија за претходну селекцију ће се ротирати сваке године, што би, према речима уредника попут Џоан Тариде, могло помоћи да награда освоји разноликост перспектива Током година, изазов, инсистира неколико стручњака, јесте да ова ротација не само да обнавља имена, већ се и преводи у уравнотеженију заступљеност између Шпаније и Латинске Америке, и укључује профиле из независни издавачи, библиотеке и пројекти на локалном нивоу.
Шпанија, Латинска Америка и централно место издаваштва
Једна од најчешћих дебата око награде Аена тиче се њене истинске „хиспаноамеричке“ димензије. На папиру, територија обухвата Шпанија и 19 земаља Латинске Америке које говоре шпанскиАли у пракси, избор за прво издање фокусирао се на дела објављена на шпанском тржишту од стране великих група са подружницама са друге стране Атлантика.
Ова појава није изненађујућа за оне који су упознати са тржиштем књига на шпанском говорном подручју. Шпанија остаје главно издавачко средиште региона: дом је седишта великих конгломерата Ови издавачи послују широм шпанског говорног подручја, а велики део латиноамеричке белетристике која циркулише широм света то чини преко издавачких кућа са седиштем у градовима попут Мадрида или Барселоне. Ова индустријска реалност значи да многи латиноамерички аутори, пре или касније, траже шпанског издавача како би проширили свој досег.
Проблем, истичу књижари и критичари, јесте то што награда представљена као панхиспанска може на крају појачати структурне асиметрије постојећих: уместо откривања аутора који су објављени само у својим земљама порекла или који циркулишу у малим каталозима, прво издање је учврстило водећу улогу Планете, Пенгуин Рендом Хауса и Анаграма-Фелтринелија.
Гласови попут оног менаџерке културе Клаудије Неире Бермудез инсистирају на потреби да се у будућим позивима за предлоге уведе већи трансверзалност гласова и територијаВише латиноамеричких критичара, новинара и уредника у процесу селекције; више пажње посвећено новим каталозима; и експлицитан фокус на дела која нису имала велику комерцијалну подршку упркос свом књижевном квалитету.
Новац, углед и улога јавног сектора
Централно питање које лежи у основи скоро свих мишљења јесте да ли задужбина од милион евра Може, или намерава да купи, престиж. Поређење са другим наградама је неизбежно: Сервантесова, најпрестижнија награда у шпанској књижевности за животно дело, додељује 125.000 евра; Букерова награда је око 50.000 фунти; а француска Гонкур, парадигма престижа, додељује симболичну суму близу једног евра.
За аналитичаре попут Мартина Гомеза, престиж књижевне награде се не гради улагањем новца у њу, већ кроз одлуке одржаване током временаКоје књиге се истичу, који аутори добијају видљивост, какве дебате се око њих појављују. У том смислу, нова награда се покреће са загарантованом огромном медијском пажњом, али ће у наредним годинама морати да покаже да њени критеријуми превазилазе почетно узбуђење.
Књижевница и чланица жирија Роса Монтеро тврди да је, у садашњем контексту, тако висока цифра била готово једини начин да се осигура да новооснована награда изненада уђе у јавну дискусију. Према њеном аргументу, милион делује као кука за видљивостОдатле ће кредибилитет зависити од одабраних наслова и саме еволуције награде. Њен декларисани циљ је да награда временом истакне књиге које нису „оне очигледне“.
С друге стране, критичари попут списатељице Кармен Доминго истичу полујавна природа АенеЗа њу, проблем није у томе што приватна компанија донира милион евра — нешто што се већ дешава са наградом Планета — већ у томе што компанија у већинском власништву државе посвећује тај износ једној књижевној награди, када... националне награде које додељује Министарство културе Они обрађују много мање бројке. Контраст између милион евра које је доделила Аена и 30.000 евра које је доделила Национална књижевна награда постао је један од најчешће цитираних аргумената.
Такође постоји сумња да овом операцијом велика јавна компанија првенствено тражи утицај медијаОво је у складу са другим културним стратегијама у Шпанији где се, према речима неких стручњака, великим, високопрофилним догађајима даје предност у односу на доследну подршку „култури на нивоу грађана“: библиотеке, музичке школе, мали простори, независни издавачи и књижаре, програми читања у насељима и образовни центри.
Права промоција читања или културни макроспектакл?
Званично, награда Аена за латиноамеричку нарацију оправдана је својом способношћу да да промовише књижевно стваралаштвода промовише читање и ојача везу између књижевности и друштва. Међутим, многи консултовани стручњаци сумњају да је тренутни дизајн најбољи алат за постизање ових циљева.
Теоретски, дистрибуција десетина хиљада примерака књига које су ушле у ужи избор путем аеродрома, библиотека и образовних центара требало би да подстакне нове читаоце да се укључе у савремену белетристику на шпанском језику. Међутим, књижари попут Пака Гојанеса упозоравају да заситити тржиште С обзиром на то да је неколико наслова већ потврђено од стране великих група, то се можда неће претворити у стварно повећање читалачких навика, већ у јачање постојеће комерцијалне динамике.
Новинар Ектор Гонзалез покреће сличну поенту када пита да ли преплављивање књижара и аеродрома копијама већ објављених дела „промовише читање и квалитет“ или једноставно појачава сигурне опкладе на издаваштво. По његовом мишљењу, ако је прави циљ диверзификација књижевне циркулације, део ресурса би могао бити додељен отвори фокусподржавати независне издаваче, преводити на друге језике, промовисати специјализовану критику или финансирати пројекте који приближавају читање мање услуженим деловима становништва.
У међувремену, неки посматрачи упоређују износ награде са другим потенцијалним инвестицијама са директним утицајем: библиотеке на аеродромимаСталне читаонице, програми грантова за писце или структурна подршка мрежи јавних библиотека су све примери таквих иницијатива. Иако се признаје вредност значајне награде, поставља се питање да ли је сразмерно посветити милион евра годишње једној особи у контексту где многи културни пројекти опстају са минималним буџетима.
Аенин одговор је да компанија већ додељује средства другим културним и друштвеним институцијама и да је награда део ширег скупа активности друштвене одговорности предузећа. Упркос томе, остаје питање: који модел културна политика Приоритет се даје када је највидљивији гест награда са рекордним бројкама.
Чекајуће измене: разноликост, независни гласови и нови гласови
Упркос критикама, постоји широк консензус око једне тачке: скоро све консултоване заинтересоване стране сматрају Позитивно је што се појављују нове награде. Објављена дела и повећани тираж књига на шпанском језику су кључна питања. Нико не доводи у питање књижевни квалитет пет финалиста или заслуге издавачких кућа које их објављују. Дебата се, пре, усредсређује на то како би се награда могла развити тако да њен утицај превазиђе почетни спектакл.
Међу предлозима који се најчешће понављају, истиче се неколико линија прилагођавања. С једне стране, постоји захтев за већа географска разноликост међу људима укљученим у претходну селекцију и жири, тако да њихова перспектива није толико под утицајем онога што је објављено и рецензирано у Шпанији. Укључивање критичара, уредника и књижара из различитих латиноамеричких земаља могло би помоћи у идентификацији дела која тренутно остају незапажена у централној Шпанији.
С друге стране, поднет је захтев отвореност према независним издавачимаИ у Шпанији и у Латинској Америци, многи данас етаблирани аутори започели су каријеру у малим издавачким кућама које су преузимале ризике без комерцијалних гаранција. Укључивање ових пројеката на ужи избор било би у складу са наведеним циљем „промовисања књижевне разноликости“ и могло би ублажити перцепцију да награда подржава само велике издавачке конгломерате.
Потреба за улагањем у нови гласовибез напуштања устаљених имена. Неколико стручњака предлаже да се део пажње – чак и финансијска задужбина или план аквизиција – резервише за мање познате ауторе или да се створе паралелне категорије или програми за подршку првим делима високог књижевног квалитета, чак и ако не испуњавају услове за главну награду од милион евра.
Коначно, неки ово прво издање виде као неку врсту „лабораторије“: експеримент великих размера који неизбежно доводи до неравнотеже. Ако организатори укључе критике и прилагоде формат у будућим издањима, награда би могла добити доследност и легитимитет. Али ако структура остане непромењена и настави да се врти око истих комерцијалних кругова, перцепција да је првенствено... догађај макро слике Биће тешко распршити се.
Награда усред ишчекивања и пажње
Како се приближава датум објављивања и спекулације о томе ко ће кући понети милион евра се интензивирају, прва награда Аена за латиноамеричку нарацију постала је одраз тензија које тренутно погађају књижевну културу у Шпанији и остатку шпанског говорног подручја. Она окупља жеља за признањем до шпанске књижевности, логике великих издавачких група, тежине јавног финансирања културе и потраге за формулама које заиста проширују број читалаца.
Иницијатива долази у време извесног презира према хуманистичким наукама и све већег притиска да сваки културни пројекат оправда своје постојање у смислу квантитативни утицајУ овом контексту, награда од милион долара је подједнако упечатљива колико и непријатна: она истиче идеју да се вредност књиге може мерити у еврима, истовремено поново отварајући дискусију о томе шта подразумевамо под престижем, под одговорном културном политиком и под стварном промоцијом читања.
Будућност награде Аена зависиће мање од висине њеног новчаног фонда, а више од одлука које ће се доносити од сада: која дела се бирају, како се проширује распон гласова, како су укључене књижаре, библиотеке и независни пројекти и у којој мери организација прихвата критику као... прилика за прилагођавање И не само као позадинска бука. Од тога ће зависити да ли ће се награда етаблирати као поштовани показатељ у шпанско-говорном подручју или ће остати првенствено дефинисана личношћу која ју је прославила од првог дана.
